Ultra trkač Ryan Sandes se 2018. godine, zajedno sa kolegom Rynom Grieselom, upustio u poduhvat da u rekordnom vremenu pređe slavnu stazu Velika Himalaja dugu 1504 kilometra.
Trebala je to biti avantura, ali je Sandes pronašao mnogo više od toga tokom 24 dana u Himalajima. Sada se prisjetio tog izazova i šta je iz njega naučio.
„Svi imamo u glavi tu romantičnu ideju Himalaja i sliku bijelih snježnih planina. Međutim, kad dođete tamo i shvatite koliko ste mali naspram njih, dobijete sasvim drugačiju perspektivu i sudarite se sa realnošću“, počinje svoju priču Sandes.
„To je, bez ikakve konkurencije, bilo moje najluđe i najopasnije putovanje. Mislio sam da će biti krajnje zahtjevna avantura, ali bilo je mnogo opasnije nego što sam očekivao da može biti“, dodaje on.
Trčati i kretati se 24 dana uzastopno bilo je posebno izazovno. Ultra utrke od 100 kilometara mogu se razbiti na manje dijelove od po 10 kilometara, ali to je nemoguće u Himalajima.
„Svakog dana susretali smo se sa toliko izazova o kojima nisam ni sanjao, to je najvažnija stvar. Nisi se mogao fokusirati na jedan dan nego na svaki izazov pojedinačno. I slaviti male pobjede kao što su dolazak do većeg sela ili konzumacija polupristojnog obroka“, prisjeća se ovaj trkač iz Južne Arike.
Iako je tamo bio sa kolegom Rynom, on kaže da je u ovakvim avanturama neizbježno to da se jako mnogo vremena provede „u svojoj glavi“, što može biti i dobro.
„Uživao sam u tome jer vam izoliranje ponekad može dati malo dodatnog vremena za promišljanje stvari u vašoj glavi unaprijed“, otkriva Sandes.
Dodaje da je mnogo naučio u toj svojevrsnoj izolaciji na Himalajima. „Počnete da cijenite male stvari u životu. Toliko puta sam pobijedio u utrci ili bio na podijumu, ali osjećao se da sam tu samo zato što sam morao biti. Na Himalajima sam shvatio da je važno slaviti uspjeh i uživati tokom putovanja.“
Sandes kaže da je naučio i koliko je važno biti ljubazan i velikodušan. „Ryno i ja nikad ne bismo preživjeli ovaj projekt da nije bilo susretljivosti ljudi na Himalajima koji su nas ugostili u svojim kućama i pomagali nam. To me naučilo da ljudima trebam dati više vremena.“
O svom partnertu na putovanju, Sandes ima samo riječi hvale.
„Ne znam nikog ko je toliko jak u glavi. On nikad ne bi odustao, iako je imao jako gadne promrzline i nekoliko ozljeda. Nije namjeravao stati dok se ne onesvijesti“, prisjeća se Sandes.
On kaže da mu je trebalo jako mnogo vremena da se oporavi od ovog projekta, pogotovo psihički, ali je ipak uspio.
„Sjećam se da sam samo pokušavao izvući najbolje iz situacije. Fokusirate se na različite stvari i, svakako, postoje negativne među njima, ali se koncentrirate na pozitivne. Ponekad je to sve što imate“, zaključuje Sandes svoju priču sa putovanja koje mu je promijenilo život.
