“Stara dobra pisaća mašina” naziv je izložbe koja je postavljena u Muzeju grada Novog Sada, a prikazuje različite primerke pisaćih mašina s kraja 19. pa do sredine 20. veka dok su bili najrasprostranjeniji uređaji za pisanje.
Veliki broj posetilaca imao je nostalgično putovanje kroz vremena kada su “škljocave mašine” dominirale u novinskim redakcijama, kancelarijama, sudovima i drugim ustanovama, a koje su s kraja devedesetih u istoriju otpratili personalni računari.
Posetioci izložbenog prostora na Petrovaradinskoj tvrđavi imaju priliku da vide preko četrdeset pisaćih mašina marki “Remington”, “Smith Premier”, “L.C. Smith”, “Dactyle”, “Adler”, “Mignon”, “Underwood”, “Hammond”… Najveće interesovanje posetilaca su izazvale pisaće mašine proizvedene u nekadašnjoj Jugoslaviji: „Emona“, „Sava“ iz Ljubljane (primerak iz 1960.), „Unis“ iz Sarajeva (primerak iz 1971.) i „Biser“ (primerak iz 1969.) kojeg je proizvodila vojna fabrika „Slavko Rodić“ iz Bugojna u Bosni i Hercegovini.
Među eksponatima su i nemačka „Olimpya monica“ iz 1970. godine i američki „Fox“ model 3 iz 1906. godine. Američki „Lambert“ model 1 iz 1900. godine koja je i poslednja pribavljena mašina u kolekciji Endrea Halasa.
– Dve decenije sakupljanja pisaćih mašina –
Pažnju su izazvali i „Mercedes“ modeli pisaćih mašina. Međutim, posetioci su ubrzo saznali da nije reč o poznatoj istoimenoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom automobila. Prvi model Mercedes pisaće mašine izrađen je 1903. godine u Nemačkoj u Tiringiji, a 1921. pojavila se mehanička mašina koja je imala sa strane i elektromotor, a električna verzija mašine izrađena je 1935. godine.
Uz izložene primerke mogu se naći i informacije kako je tekao razvoj i usavršavanje pisaćih mašina, ko su bili prvi konstruktori, ko je sve od poznatih osoba koristio prve pisaće mašine i kako su se one menjale kroz istoriju.
Autori izložbe su muzejski savetnik Divna Gačić i kustos Marijana Ratkelić Lazić, a eksponati su mali deo bogate kolekcije od preko pet stotina primeraka kolekcionara penzionera iz Temerina Endrea Halasa. Takođe, predstavljeno je i nekoliko mašina iz zbirke Muzeja grada.
Halas je kolekcionar pisaćih mašina protekle dve decenije, a ta ljubav je počela, kao priznaje, sasvim slučajno i na prvi pogled.
„Bilo je to 1996. godine kada sam u jednoj antikvarnici u Beogradu na Tošinom bunaru, ugledao pisaću mašinu marke ‘Adler’ i to je bila ljubav na prvi pogled koja se pretvorila u strast. Ta mašina je bila stara sto godina i pojavio se neki osećaj nostalgije za starim crnim predmetima. Počeo sam se interesovati za njihov istorijat i ubrzo shvatio da ovakva vrsta kolekcionara kod nas ne postoji“, navodi Endre.
Njegova kolekcionarska strast uskoro je za rezultat imala činjenicu da su pisaće mašine zauzimale većinu prostora u njegovoj kući, samo ih, kako kroz šalu kaže, nije bilo u kuhinji i kupatilu.
„Mogle su se naći u sobama, hodniku, ispod kreveta, u i na ormanima. Ponekad sam trošio i poslednje pare za nove primerke, a ostavljao sam novca toliko da bude dovoljno za porodicu. To je kao virus koji uđe u tebe, ali srećom nije bolest“, kaže naš sagovornik.
On navodi da su u Muzeju grada izloženi najinteresantniji i najekskluzivniji primerci iz njegove kolekcije.
– Najstariji primerci iz polovine 19. veka –
„Najstariji primerci su mašine marke ‘Lambert’, ‘Frister Rosman’ iz druge polovine 19. veka, i ‘Remington’ broj dva. Sve mašine sam nabavio u Srbiji. Najskuplje mašine se danas nalaze na zapadu, ali jako je teško doći do njih“, navodi ovaj kolekcionar.
Ljubitelji starih dobrih pisaćih mašina imaće priliku da u Novom Sadu vide izložbu do 24. oktobra, a ukoliko ostvari svoje planove Endre Halas će dogodine u svojo kući u Temerinu sagraditi poseban objekat u kom će biti izložene sve njegove pisaće mašine.
Mnogi primerci u njegovoj kolekciji više ne mogu da se koriste za pisanje i ne mogu ni da se servisiraju, jer više ne postoje majstori kao ni rezervni delovi za njih, ali to ne umanjuje njihovu vrednost, jer su te pisaće mašine svedoci jedne epohe, imajući u vidu činjenicu da na svetu više ne postoji ni jedna fabrika koja proizvodi pisaće mašine.
– Poslednji modeli proizvedeni u Indiji –
Govoreći na otvaranju izložbe Dušan Pop Đurđev je kazao da se prva serijski proizvedena pisaća mašina pojavila 1. marta 1873. godine iz kompanije „Remington i sinovi“, koja se do tada bavila proizvodnjom šivaćih mašina i pušaka. Tada je nastala nova profesija zahvaljujući kojoj su stotine hiljada devojaka u celom svetu našle uhlebljenje. Pisci i novinari su prihvatili novi alat, a prvi književnik koji je na mašini otkucao roman bio je Mark Tven.
Pojavom računara, proizvodnja pisaćih mašina opada, da bi se u Indiji pre šest godina ugasila i poslednja kompanija koja je u zadnjoj godini proizvodnje napravila samo 800 primeraka. Danas su one sećanja na dobra stara vremena i služe kao ukras
