Marko Louis je nedavno objavio svoj treći album „Euridika“ i krenuo na balkansku turneju; Novi Sad, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana, a u četvrtak je svirao u Beogradu u Domu omladine, gdje je koncert bio rasprodan.
Toliko rasprodan, da je zakazan i drugi koncert za nedelju, koji je također rasprodan. Life.ba je bio na beogradskom koncertu, te ugodno razgovarao sa ovim, sada već, renomiranim i potvrđenim muzičarom.
Također, pored autorskog rada, već dugo godina svira i sa popularnim kaver bendom St.Louis.
LIFE: Evo za početak, dok je svježe, kakvi su utisci sa koncerta? Reci nam malo više i o turneji koja je u toku…
MARKO: Sa ovom turnejom sam počeo u Nišu u septembru. Tada još nije izašao album ali smo premijerno pesmu „Zov“ u Nišu svirali gde su super ljudi reagovali, odmah su deo teksta ponavljali. U Novom Sadu je bio prvi koncert gde sam predstavio prvi put uživo novi album. Tu je bila baš velika trema. Novosadska publika je toliko lagana i odmah u startu se prepuste cijeloj priči. Nema potrebe da ih opuštaš. Meni je bilo dosta frka zato jer smo to prvi put svirali. Posle toga Sarajevo gde sam bio u poptunosti opušten baš zato što sam se pripremio u Novom Sadu. Neverovatno je bilo. Jedan od boljih koncerata u Sarajevu. Posle toga i Zagreb i Ljubljana gde nisam znao šta me očekuje, koliko ljudi će doći. U Zagrebu i Ljubljani smo svirali u manjim salama, Tvornici i Šiški. Bilo je prelepo, pogotovo u Ljubljani gde nisam imao pojma da li uopšte postoji neko da zna moje pesme. Iznajmio salu, stavio karte da se prodaju i bila skoro puna sala. Svi ljudi znaju ne samo „Beskraj“ i „Euridiku“, već i celi album „Shine on me“, strava. I onda Beograd, gde smo posle niza gradova, jedan za drugim, imali 15 dana pauzu. Došli smo da se odmorimo i pripremimo i bilo je neverovatno. Bomba. Ja sam opet imao tremu ali ta trema nas i pokreće, bez toga bi bilo dosadno. A publika je bila neverovatna.
LIFE: Evo opet večeras sviraš. Ne kao Marko Louis nego St. Louis band. Pa opet sutra… Znači, radno je?
MARKO: Radno je, da. U nedelju je drugi dan koncerta gde će sigurno biti drugačije. Ja ću biti malo opušteniji zato što smo zagrejali stolicu tamo. Evo sad u četvrtak, publika je bila takva da sam imao osećaj da smo mogli još tri sata da sviramo a oni bi i dalje stajali i čekali koja je sledeća pesma. Bravo.
LIFE: Dva nova spota koja si snimio sa Božom Vrećom su izašla u rasponu od petnestak dana. Mnogo sarađujete.
MARKO: U suštini je sve počelo sa „Pašanom“, naše prijateljstvo i zajednička muzika. „Sanjao sam“ je pesma koju smo snimili prvo za njegov album i na kraju odlučili da bude i na njegovom i na mom albumu. Dok smo bili u Švedskoj ja sam predložio Boži da snimimo spot za tu pesmu, na šta je on rekao da može ali samo ako snimimo spot i za „Pandoru“. Što da ne. Pandora je sa njegovog prethodnog albuma i meni je jako žao što nije dobio svoje vizualno odelo. Odlučili smo da ta dva spota budu iznenađenje za našu publiku koja očekuje i moj i njegov koncert u roku od tri dana. Snimali smo na divnim lokacijama. Pandoru smo snimili u studiju u osmišljenoj scenografiji. A Sanjao sam smo snimili u Deliblatskoj peščari gde je letos izgorelo sve, a požar je bio nizak i vatra nije došla do drveća. Tako da dole kao Mars, a gore drveće procvetalo, stvarno kao neki san. Lepo se to prenelo na video traku i lepo je ispalo.
Pandora:
Sanjao sam:
LIFE: Kakva nam je generalno muzička scena. Ima li prostora za saradnje i koliko je to bitno?
MARKO: Ja sam se oduševio kad sam čuo da su u roku od 7 dana rasprodati u Beogradu Zemlja Gruva, Božo Vrećo, moj koncert, Irie FM, Helem nejse u Tuzli… sve rasprodato, znači ima nade. Možda zato što meni lepo ide pa mi izgleda kao da sve cveta, ali stvarno mislim da ima dobrih izvođača.
LIFE: Novi album, Euridika je iza tebe. Kako si zadovoljan, kako je prošlo?
Savršeno. Puno sam očekivao od Euridike, za razliku od Beskraja gde nisam ništa očekivao. Ne od publike, već muzike, albuma, svega. Dobio sam više nego što sam očekivao.
Album:
LIFE: Široka je i autorska ekipa.
MARKO: Ekipa je all star game što se mene tiče. Tu je naš drug Ado Šaran opet kao autor, što je bio i za Raj za avanturiste i Karike i tako dalje. Tu je i Božo Vrećo, Maja Radivojović koja je napisala nekoliko tekstova a sa kojom ću i ubuduće sarađivati i to je to (smijeh). Naravno i pretalentovani autor iz Sarajeva, zove se Mak, on je radio aranžman (smijeh). I Stihomir Klepić, Stihi, ne znam dal’ ste čuli za njega. Veoma talentovan momak, a pre svega dobar prijatelj koji je napisao dva teksta.
LIFE: Da se vratimo na St. Louis – Marko, taj odnos kaver i autorskih bendova. Šta to tebi predstavlja i koja je tebi razlika?
MARKO: St. Louis bend je nastao još u početku otkad se bavim muzikom, paralelno sa autorskim bendom Marakuja. Paralelno je uvek funkionisalo manje više zato što su bili različiti ljudi u bendu. St. Louis band je uvek bila kuća, firma, porodica, sve u jednom. Koliko god autorska priča dobro ide, St. Louis bend ću uvek ceniti, taj posao i druženje. Nešto se interesantno desilo kad sam krenuo solo, da se uopšte nije kosilo. Mislio sam da će se ljudi zbuniti, ko je sad Marko Louis, a ovamo St. Louis band. Sad ljudi znaju Marka Louisa a ne znaju za St. Louis band, a prvo je St. Louis bio dosta popularniji po celom regionu i u jednom trenutku samo je sve to prešlo. Ali funkcioniše i dalje i jedan i drugi bend i što je super stvar, isti su članovi u oba benda.
LIFE: Na Balkanu ima puno kaver bendova. Zbog čega se ljudi radije odlučuju za to nego za autorski rad? Misliš li da kaver bendovi i ta furka kaver bendova po klubovima odmažu autorskom radu?
MARKO: Mislim da ne. Dosta ljudi to možda koriste kao alibi ili…fali mi reč…
LIFE: Izvlakuša za svoje neuspjehe.
MARKO: Tako je. Ja da nisam imao St. Louis bend nikad ne bih mogo ovo… Puno sam naučio i naučio sam kako da budem u kontatu sa publikom i tako dalje. Tako da mislim da nije loša stvar da se to radi ali ipak nema ništa lepše nego autorski. Uvek svakome preporučujem da iako ima kaver bend da pored toga radi i na autorskom i to je logično. Nikad ne može na keca da sve uspe i onda dosta ljudi napravi grešku, stvore autorski bend pa ili sviraju svaki dan da bi mogli da plate kiriju ili ne sviraju uopšte zato što ih niko ne zna, a ustvari ide sve u svoje vreme.
LIFE: Ti si našao taj balans.
MARKO: Da, našao sam. Vremenom je klupska svirka sve ređa. Sad u Beogradu sviramo jednom u 3-4 meseca ako ne i ređe, a ranije smo svirali do 25 puta mesečno. To je tako, imaš neki cilj i onda lagano a ne može odmah.
LIFE: U Sarajevu si za Novu godinu
MARKO: Da, i to sa St. Louis bendom. U Sarajevu se, najiskrenije, osećam kao da mi je druga kuća i nije samo razlog to što mi je žena otamo nego uvek kad sam dolazio u Sarajevo uvek sam se osećao primljenim i prihvaćenim. A i žurke, svirke i publika tamo je uvek sjajna i sa st louis bendomi sa mojim koncertima i to je za mene kao da slavim kući sa prijateljima. Mesto gde sviramo zove se Klub 1.
LIFE: 2019. je ispred nas. Šta očekuješ, hoće li odmah biti novi album?
MARKO: Nikad se ne zna. Ja ću da krenem svakako da radim nešto, planiram nešto na nemačkom da snimim, to mi je cilj. Ali mi je glavno mi je da promovišem novi album, da sviram i nastupam što više. Voleo bih i šire od regiona da predstavljam svoju muziku i da delim muziku sa ljudima i da je čuju po prvi put. „Euridika“ „Shine on me“ i „Beskraj“ dalje da se širi.
LIFE: Neka poruka za kraj čitaocima Life.ba?
MARKO: To mi baš ne ide. Budite svoji i mir u svetu.
