Duel Crvene zvezde i Liverpula u UEFA Ligi šampiona vraća sećanje na sezonu 1973/74, kada se beogradski tim kao osvajač titule u jugoslovenskom prvenstvu, takođe, namerio na slavni engleski klub. Zvezda se mučila na startu tadašnjeg Kupa evropskih šampiona i golom Karasija u finišu meča stigla do tesne pobede protiv Mjeleca.
“Pižon je pogodio posle samo dva minuta igre, a čuveni Lato izjednačio početkom drugog dela. Voleo sam iz kornera da gađam prvu stativu i posrećilo mi se protiv Poljaka. Lopta je pogodila golmana Kuklu u glavu i završila u mreži. Tamo smo ih dobili golom Vojina Lazarevića. Bilo je teže nego što smo očekivali”, evocirao je uspomene bivši as Zvezde Stanislav Karasi u razgovoru za Anadolu Agency (AA).
Žreb je bio nemilosrdan i na Marakanu je već u drugom kolu stigao Liverpul. Bil Šenkli je na klupi, a na terenu mnogo vedeta koje će uskoro zavladati evropskim i svetskim fudbalom.
“Dobili smo ih 2:1 u obe utakmice. Cole Janković je dao gol i u Beogradu i u Engleskoj. Na Marakani je i Bleki Bogićević matirao Klemensa, ali je Kigen postigao gol koji je vratio neizvesnost uoči revanša”, pričao je Karasi.
U svom dnevniku sa Enfilda, Cole je napisao da su mu se odsekle noge po ulasku u svlačionicu. Uplašio se da se ne ponovi Glazgov iz 1969., kada je Zvezda primila pet komada od Seltika.
“Bleki i ja smo bili zaduženi za prekide. U jeku njihovih napada kod 1:1, Cole mi priđe i zamoli me da ga pustim da izvede slobodnjak. Ja naravno odbijem, a on mi obeća da će samo da preskoči loptu. Zaleti se i na kvarno je šutne, pravo pod prečku. Nisam mu ništa zamerio. Em je dao gol, em je za mesec dana išao u vojsku, em mi je pravio društvo tokom šopinga u Sautbortu dok sam tražio haljinu za novopečenu suprugu. Kada je Laza (Vojin Lazarević, prim.aut) dao prvi gol, levom u suprotni ugao, Pavika je zaplakao od sreće. Pričalo se za Vojina i Prljinčevića da ne znaju da igraju fudbal, a oni su tresli mreže iz nemogućih pozicija”, rekao je Karasi.
Zvezda se fantastičnim partijama protiv Liverpula plasirala među osam najboljih timova na Starom kontinentu. Čekalo se proleće i ime rivala u četvrtfinalu. Evropska euforija je uzela danak u prvenstvu. Čelik u Zenici nije imao milosti.
“Izgubili smo 3:0 na njihovom starom stadionu. Teren je bio od gline, upadne noga i ne možeš da trčiš. Pižon je imao ludu anegdotu sa bekom Čelika. Priđe mi i zakuka ‘Cale, Cale, ovaj hoće da me ubije ako ga budem driblao’. Ja mu kažem ‘samo ti njemu proturi kroz noge i ništa se ne boj’. U sledećoj akciji, primi on loptu na desnom krilu, zalomi ga, ovaj padne, pa ustane i jurne ponovo za njim, a Piki mu je samo bocne kroz noge i opet ga vrati na zemlju. Priđe mu i kaže ‘Paseš, paseš? E pa pasi kada umeš da pretiš’. Bio je mlad i drzak, ali je sa loptom mogao šta hoćeš. Mi smo ga štitili, slušao je savete i zato je postao veliki igrač”, sjećao se Karasi.
U finalu Kupa, Hajduk je Zvezdi vratio milo za drago za poraz u Prvenstvu i u dve burne utakmice osvojio najdraži trofej.
“Tu je sudijska organizacija napravila cirkus jer su u Beograd poslali sudiju iz Hrvatske, a na stadion pod Marjanom Ljujića iz Beograda. Politika je umešala prste i pogurala Hajduk ka trijumfu. U Splitu smo poveli mojim golom, ali je Žungul izjednačio. U revanšu su slavili sa 2:1 i opet je Žungul odigrao ključnu ulogu. Oni su u tom periodu dominirali u Kupu i pet puta zaredom osvajali pehar Maršala Tita”, istakao je Karasi.
Samo par dana nakon poraza u Kupu, Zvezda je odigrala spektakularnu utakmicu na Koševu i slavila protiv Sarajeva sa 4:3.
“Vodili smo 3:0 u 15. minutu meča. Dali smo im i četvrti do odlaska na odmor, a onda je Fazlagić zamolio Miljana da dignemo ručnu u drugom poluvremenu. Ušli smo opušteno i malo je falilo da ostanemo bez boda”, otkrio je Karasi.
Te sezone, Radnički iz Niša je mimo svih očekivanja osvojio titulu jesenjeg šampiona, ali je u nastavku prvenstva serijom loših rezultata jedva sačuvao prvoligaški status. Zvezda i Velež su do poslednjeg kola vodili žestoku borbu sa Hajdukom za titulu prvaka Jugoslavije. Pamte se dueli Karasija i golmana Envera Marića, kako na terenu tako i van njega.
“Kada se Boškov povukao sa mesta selektora i na čelo reprezentacije došla selektorska Komisija, počela je da se stvara loša atmosfera. Za mene je to pravi početak raspada Jugoslavije. Svako je od tih trenera vukao na svoju stranu. Krenule su i prve trzavice unutar ekipe. Marić mi je na jednom treningu ušao sa dve noge u koleno. Hteo je po svaku cenu da njegov klupski drug Vladić igra na Svetskom prvenstvu. Ustao sam i nokautirao ga pesnicom u glavu. Posle na sastanku u hotelu Slavija, Rebac je insistirao da mene oteraju zauvek iz reprezentacije. Znači, nije kriv Marić što je hteo da mi polomi nogu, nego kriv Karasi što nije dao na sebe. Ustao sam i rekao ‘čekajte bre, svi ste vi zahvaljujući meni još uvek u igri za odlazak na Mundijal”, govorio je Karasi.
Na naslovnoj strani čuvenog Tempa pojavila se fotografija Envera Marića sa bokserskim rukavicama. Možda se pripremao za duel u ringu sa Stanetom Karasijem.
“Možda. Mada sam se ja na fudbalski način svetio onima koji su bili bezobrazni prema meni. Tako sam i njemu posle tog incidenta rekao ‘doći ćeš ti sa Veležom na Marakanu’. Ima jedna scena sa utakmice u Beogradu koja je konkurisala za fotografiju godine. Vrteo sam ga minut i po u šesnaestercu, bacao čas na jednu čas na drugu stranu i na kraju promašim prazan gol. Hteo sam da se pojedem od muke. Ali, bar sam se njemu slatko osvetio”, kroz smijeh je kazao Karasi.
Sledi dvomeč sa Atletikom za plasman u polufinale Kupa šampiona.
“I dan danas žalim za tim porazom. Bili smo bolji u Beogradu, Džaja je imao dve-tri fenomenalne šanse. Imali su strašan tim sa Iruretom, Garateom, Adelardom, Euzebijom, Aragonesom… Te sezone su dogurali do finala i izgubili od Bajerna tek u ponovljenoj utakmici”, rekao je Karasi.
Luis Aragones u 9. i Hoze Garate u 80. Kapitalna prednost za Špance pred revanš na Kalderonu.
“Miljan nas je napustio i otišao u Real. Nije imao dozvolu kluba da se sretne sa nama pred utakmicu u Madridu. Otišli smo krišom u njegov hotel, bio je nešto prehlađen, ali je smogao snage da nam otkrije neke tajne iz igre Atletika. Nije bilo vajde. Završilo se bez golova i oni su otišli dalje. Meni je u finišu poništen gol, pogledajte snimak na youtubu pa sami zaključite da li sam bio u ofsajdu”, pričao je Karasi.
Zvezda se posvetila prvenstvu i u Tušnju slavila sa 2:1, ali Karasija nije bilo u kombinaciji za tim.
“Tokom jesenjeg duela sa Slobodom, Hatuna (Hatunić, prim.aut) je zapretio da će mi slomiti nogu kada dođem u Tuzlu. Priznajem, bila mi je prpa. Šta sve nisam radio protiv Vojvodine da mi Gugulović pokaže isključujući karton. Psovao ga, šutirao loptu u tribine, odugovlačio… Na kraju se smiluje i da mi žuti, ali zapreti kako će reći Miljanu koliko sam bio drzak tokom utakmice. Nema veze, bitno je da sam izbegao Hatunu. Jusuf je bio velika dobričina, ali na terenu nikoga nije štedeo. Žao mi je što je završio u Partizanu, jer se pričalo da će doći kod nas, zbog dobrih odnosa Slobode i Zvezde”, istakao je Karasi.
Hajduk je izgubio u Mostaru i nametnuo sebi imperativ da protiv Zvezde kod kuće samo pobeda dolazi u obzir.
“Uz Zenicu, moje najteže gostovanje. Neverovatna je bila količina mržnje Splićana prema Zvezdi. Uvek je sa Hajdukom bilo na život i smrt”, smatra Karasi.
Tako i ovoga puta. Haos na terenu. Pet golova, smrtni slučaj na tribinama zbog infarkta posle Zvezdinog izjednačenja, tri kamena i dve flaše u igralištu, dva crvena i sedam žutih kartona.
“Maksimović je napravio kurcšlus. Svirao je smešan penal za Hajduk i izazvao stampedo. Kule mu kaže ‘sad kad si ga svirao, idi pa ga izvedi’. Ovaj ga istera napolje. Posle Duletovog gola, uleti Ivić na teren i uhvati Pižona za gušu. Ja dotrčim da ih razdvojim, Ivić padne na zemlju kao pokošen. Priđe mu maser Soldo i polije ga kofom vode. Isceniraju kao da je ‘pokušaj ubistva’. Maksa naravno ništa nije video i poveruje Meškoviću da sam ja navodno nokautirao Ivića. Kaže ‘pošto glumiš Kleja, evo sada i tebi crveni’”, podsjetio je Karasi.
Zvezda je čitavo drugo poluvreme igrala sa devet igrača, Hajduk stigao do 4:1 i ponovo izbio na čelo tabele. Karasi je dobio dva meča suspenzije i oprostio se od borbe za prvog strelca lige:
“Zato mi je najveća satisfakcija jedna pobeda na zalasku karijere kada sam se vratio iz Amerike i obukao dres OFK Beograda. Gojko Zec se kladio sa Bićetom Mladinićem da ćemo im dati četiri komada. Zadužio je mene i Petka da motrimo na Jelikića i Zlatka Vujovića. Nas dva veterana na njihove najbrže igrače. Mislili smo ‘ovaj odlepio’. Ispostavilo se kao genijalan potez. Svaku koju smo presekli dali smo odmah napred u kontru. Dobili smo ih 4:1, svaki naš gol bio je remek-delo. Nisu znali šta ih je snašlo”.
Dva kola pre kraja Hajduk i Velež izjednačeni sa po 41 bodom, Zvezda treća sa 39, Čelik 35…
“Hajduk je imao najbolju gol-razliku. Dao je sličan broj golova kao Velež, ali je primio desetak manje. Znalo se, ako dobiju obe, osvajaju titulu”, rekao je Karasi.
I dobili su obe. Tu drugu, na beogradskoj Bogosloviji. Tamo gde su mnogi položili oružje.
“Jurica Jerković je napravio dar-mar u finišu meča. Izlomio je Borotu i centarhalfa Mitrovića i ušetao se u gol. Ruku na srce, zaista su zaslužili da slave. Imali su moćan tim, Ivić se vratio iz Ajaksa i doneo nešto novo u jugoslovenski fudbal. Prvi je uveo klasičnu markaciju na sredini terena. To jeste bilo prljavo, ali je dalo rezultat”, mišljenja je Karasi.
Hajduk je šampion! Split u transu. Mešković, Rožić, Buljan, Matković, Peruzović, Jovanović, Oblak, Holcer, Mužinić, Jerković, Šurjak. ‘Zlatnu kopačku’ je osvojio Popivoda iz Olimpije.
“Šteta što Oblak nije došao u Zvezdu. Miljan je jurio njega, Bukala i Vahu Musemića. Da smo ih doveli onda kada je Laza otišao u inostranstvo, sigurno bismo izbacili Panatinaikos i pobedili Ajaks u finalu Kupa šampiona”, završio je Karasi sećanja na čuvenu sezonu 1973./74 godine.
