Govoreći o umetnosti svog preminulog prijatelja, glumac Svetozar Cvetković rekao je da je to bila klica jednog života od kojeg se danas rastajemo, svesni da se život Vlade Divljana nikada neće završiti
U Domu omladine u Beogradu danas je održana komemoracija povodom smrti Vlade Divljana, kojoj su uz članove porodice prisustvovali njegove kolege muzičari, prijatelji i poštovaoci njegovog lika i djela, piše Anadolu Agency. Obraćajući se prisutnima muzički novinar Slobo Konjović rekao je da ono što trenutno vidi na licima nasuprot sebe jeste saosećanje i ljubav, što su i stvari koje je najviše cenio kod Vlade Divljana.
“Vlada je bio muzika i bio je ‘rock and roll,’ njega više nema, a ovo je moj najteži nastup pred ljudima jer moram da govorim o čoveku koji je uradio toliko za muziku”, rekao je Konjović.
Govoreći da je pokušavao da nađe reči za ovo obraćanje, Konjović je rekao da nije uspeo da pronađe one koje je želeo da upotrebi, ali da je potražio utočište u pribežištu samog Vlade Divljana i dodao:
“Okupili smo se da bismo slavili ono što Vlada Divljan ostavlja iza sebe, da bismo slavili njegov talenat. Ne znam kako da mu zahvalim sem tako što ćemo njegovu muziku slušati ne generacijama, već večno.”
Prijatelj Vlade Divljana, glumac Svetozar Cvetković ispričao je okupljenima par anegdota iz njihovog druženja, koje je trajalo od najranijeg detinjstva.
“Jedan za drugog uvek smo ostali Vladica i Svetica. I kada smo ispunili znake punoletstva i putem koji nas je vodio dalje i kada bi usred rata zazvonio telefon sa druge strane zemljine polulopte i kad bi se ženili i razvodili i decu dobijali i kada bi odlazili. I tako smo se međusobno oslovljavali, predugo za ozbiljnost koju nam zrelost nalaže, prekratko za vreme koje smo mislili da je pred nama”, rekao je Cvetković.
Cvetković je naveo da je početkom rata na prostoru bivše Jugoslavije Vlada Divljan otišao iz zemlje te da je “njegovo svojevoljno izgnanstvo” bilo trag slobode koju je želeo da sačuva, a koju je sa hrabrošću uspeo da ostvari za sebe i one sa kojima je živeo, “dugo i daleko”.
“Ostavljao nam je svoje poruke u delima koja ne zvuče samo u ušima, već pre svega u srcu, nogama, telu, koja blistaju suzom u našim i vašim očima. Ostavljao nam je sebe, svoju bol, svoju sreću, svoju ljubav, svoju umetnost. I za čudo, svojim odlaskom, ali svojim delima, on nam je bio sve bliži”, rekao je Cvetković.
Navodeći da Beograd više nije bio grad Vlade Divljana, Cvetković je kazao da je on uspevao da brani duh grada kojem je pripadao, a govoreći o njegovoj umetnosti, Cvetković je naveo:
“To je bila klica jednog života od kojeg se danas rastajemo, svesni da se život Vlade Divljana nikada neće završiti.”
Vlada Divljan bio je istaknuti kompozitor i pevač novog talasa jugoslovenske muzike i nekadašnji frontmen beogradske grupe “Idoli”. Iza sebe, osim svoje umetnosti, ostavio je suprugu i dva sina.
Preminuo je u četvrtak u svojoj 57. godini života u Beču, nakon duge i teške bolesti. Kremiranje će biti održano na Novom groblju u Beogradu u 15 časova.
UPDATE
Istaknuti kompozitor i pevač, frontmen grupe „Idoli“ i jedan od predstavnika novog muzičkog jugoslovenskog talasa, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, Vlada Divljan kremiran je na Novom groblju u Beogradu, javlja Anadolu Agency.
Poslednjem ispraćaju Vlade Divljane prisustvovali su porodica, rodbina, njegove kolege muzičari, javne ličnosti, prijatelji i drugi poštovaoci njegovog lika i dela. Neki od onih koji su poslednji put odali počast Divljanu su muzičari Momčilo Bajagić – Bajaga, Dejan Cukić, Kiki Lesandrć, Đule Van Gog, glumci Svetozar Cvetković, Mima Karadžić, reditelj Srdan Golubović, političar Čedomir Jovanović, ministri u Vladi Srbije Kori Udovički i Ivan Tasovac i ostali.
Vlada Divljan, rok muzičar, rođen je u Beogradu 10. maja, 1958. godine. Na početku svoje muzičke karijere bio je član džez-rok grupe Merlin i Zvuk Ulice, a od 1979. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog sastava “Idoli”, koji je prvobitno nosio ime “Dečaci”.
Divljan je 1985. godine započeo samostalnu karijeru, u okviru koje je nastavio s pop-rock formom, uporedo se baveći i filmskom muzikom.
Kada su počeli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, Divljan je u avgustu 1991. godine otišao u Australiju, gde je živeo narednih šest godina. Na dve godine se vratio u rodni Beograd, da bi od juna 1999. godine živeo i radio u Beču, gde je i preminuo 5. marta 2015. godine, posle duge i teške bolesti.
Neki od hitova koje je za sobom ostavio i koji će se večno slušati, kako je danas rečeno na komemoraciji povodom njegove smrti u Domu omladine, su “Devojko mala”, “Retko te viđam sa devojkama”, “Ona radi u rudniku”, “Dok dobuje kiša”, “Ona to zna”, “Maljčiki”, “Sve što hoću da znam”, “Malena”, “Odnesi me” i mnogi drugi.
Za sobom je ostavio suprugu i dva sina.
