Po čemu će pamititi dane provedene u domovima, šta su novo naučili, koje vrijednosti usvojili i da li im je izolacija bila i prilika za inspiraciju, u seriji razgovora za life.ba otkrivaju poznate ličnosti iz različitih sfera društvenog života.
Svoje iskustvo i razmišljanja s vama danas dijeli ekonomistica Svetlana Cenić.
“Navikla sam godinama i da radim i da učim na daljinu, mada ponekad lični kontakt ne može ništa zameniti. Ali, moja prijateljstva i poslovne veze opstajale su i do sada tako što se nismo često viđali, pa ni čuli, ali se nastavljalo kao da vremenske i prostorne disatance nije ni bilo. I sada je dovoljno samo jedno kako si, a posao se završava sa ljudima sa kojima i inače nije potrebno puno reći”, kaže Cenić.
Nedostaju joj putovanja, a bole zatvorene granice.
“Kad se raspala Jugoslavija, dugo mi je trebalo da se pomirim sa toliko granica, a sada ova prinudna zatvorenost u mozak utiskuje koliko je važna ta sloboda kretanja i širina, koliko nas oplemenjuju drugi prostori i drugačiji mentaliteti”, ističe ona.
Ima, kaže, sada više vremena da čita.
“Ali i da razmišljam kako nam se u svakodnevnici podrazumevao vozač, kelner, trgovkinja, monter, frizer, radnik u pogonu, vodoinstalater, električar, moler, pekar…Po ko zna koji put bih vikala na sve koji sa visine gledaju sva ta zanimanja i udeljuju im mrvice sa stola, a bez kojih bi sve ovo bilo nemoguće i nepodnošljivo. Strašno je da o njihovoj sudbini i platama raspravljaju oni koji ne znaju šta znači dolaziti na posao u nemogućim uslovima, sa strahom od zaraze, a kući čekaju porodice. Nadam se da će svako u sebi pronaći iznova bar onu mrvu samopoštovanja da budemo bolji posle ovog iskustva, kaže Cenić.
Vezani sadržaj iz našeg serijala Life inspiracija:
[life inspiracija] Matt Field: Tri stvari koje sam naučio u izolaciji
