Istraživanja pokazuju da će u narednih 20 godina biti potrebno oko 650.000 pilota, a sve veći broj avio-kompanija i potreba za prevoz avionom velikog dela stanovništva u svetu doprinose povećanom interesovanju za ova zanimanja
U Srbiji, ali i širom regiona, sve je veće interesovanje za zanimanja pilota i kabinskog osoblja, kako zbog sve većeg broja avio-kompanija, tako i zbog toga što je prevoz avionom postao česta potreba velikog broja stanovništva širom sveta. Šta je potrebno da se postane pilot, ali i kabinsko osoblje piše Anadolu Agency (AA).
Srbija u državnom registru trenutno ima više od 1.100 dozvola za pilote i više od 850 za kabinsko osoblje, a statistika je takva da se broj kandidata koji polažu za pilotske i dozvole kabinskog osoblja drastično povećao u odnosu na prethodne godine, objašnjava za AA pomoćnik direktora u Sektoru za saobraćajnu delatnost, plovidbenost i vazduhoplovno osoblje Direktorata civilnog vazduhoplovstva Aleksandar Godić.
“Ja ću dati samo jedan podatak ozbiljnih vazduhoplovnih agencija koje se bave istraživanjem da je potreba za pilotima u narednih 20 godina oko 650.000 pilota, tako da je to uzrok gde je čitava ova priča krenula, koju mi pratimo zasad bez problema”, naveo je Godić.
On je pojasnio i da sve većem broju kandidata doprinosi poslovanje, ne samo srpske nacionalne avio-kompanije Air Serbia, već i svih kompanija u okruženju.
“Kod nas polažu ispite ljudi iz mnogih drugih država i iz svih centara u Srbiji, tako da je uopšte rast vazdušnog saobraćaja svih kompanija doprineo da taj porast bude na zavidnom nivou”, rekao je.
Kao i u svim drugim evropskim zemljama, i u Srbiji važe isti propisi za ova dva zanimanja, a prvi preduslov je da kandidat mora da bude zdrav, što dokazuje odgovarajućim lekarskim pregledom u ovlašćenoj ustanovi koja ima sertifikat vazduhoplovnih vlasti.
“Nakon toga odlazi u trening organizaciju, koja takođe mora da bude ovlašćena od Direktorata civilnog vazduhoplovstva i da ima odgovarajući sertifikat za pilote ili kabinsko osoblje. Nakon uspešno završene obuke u centru, kandidati dolaze u Direktorat da polažu ispite – teorijske, praktične i nakon toga dobijaju dozvolu pilota, odnosno kabinskog osoblja”, dodao je.
U Srbiji ima oko 20 centara za obuku pilota i kabinskog osoblja, a jedan od najpoznatijih u regionu, ali i Evropi je SMATSA Vazduhoplovna akademija (SAA) locirana u Vršcu.
Malik Buko (30) došao je iz Visokog u Bosni i Hercegovini na Akademiju u Vršcu na obuku za profesionalnog pilota. Trenutno iznajmljuje stan u Vršcu, a za AA objasnio je zašto se odlučio baš za ovu akademiju.
“Ova akademija je u našem regionu najpoznatija. Vršac je simbol za obuku pilota i to je bilo ono zbog čega sam ja odlučio. Kad je u pitanju infrastruktura, ovo je jedna od najboljih akademija, najopremljenijih, tako da ja nisam mnogo razmišljao u tom pogledu”, naveo je.
On je još kao dečak želeo da postane pilot, a sada je, kako je rekao, rešio da ostvari svoj san.
“Mnogi imaju predrasude prema toj profesiji kao opasnoj, međutim, to ustvari nije tako. To možete osjetiti kad već probate kakav je to osjećaj i to nešto što u stvari ne nosi baš takvu opasnost, nego naprotiv jedno veliko zadovoljstvo”, priča.
Nakon obuke, za koju se nada da će završiti do kraja iduće godine, voleo bi da se vrati u svoju zemlju.
“Ja bih najviše volio da se vratim u Bosnu i Hercegovinu, tu mi je srce, ali opet to nikad ne znamo i kao pilot morate biti spremni da možete da živite bilo gdje”, kazao je.
Akademiju u Vršcu od osnivanja – 1954. godine, završilo je više od 2.500 pilota, a trenutno je pohađa oko 140 polaznika, ističe za AA načelnik Akademije Mirko Vranić.
Da bi bili upisani na Akademiju, preduslov je završena srednja škola, kao i polaganje prijemnih ispita iz matematike, fizike i engleskog jezika. Mada veliki broj učenika dođe sa 19 godina, starosne granice nema.
Polaznici pohađaju integrisani kurs u trajanju od 24 meseca sa 1.163 časa teorijske, kao i 215 časova praktične obuke, a upis se vrši dva puta godišnje – u martu i septembru.
“Interesovanje se održava na tom nivou da 30 do 40 đaka godišnje upisujemo na integrisani kurs, jer on predstavlja i ubrzani kurs i omogućava da posle završenog kursa u veoma kratkom roku, da ne kažem momentalno, ukoliko kompanije raspišu bez iskustva, naši đaci konkurišu i prolaze”, rekao je Vranić.
U poslednjoj grupi upisano je 16 đaka, kako iz Srbije, tako i iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, ali i Nemačke, Libije i Alžira.
Kao posebne, ističe i dve grupe polaznika iz Turske.
“Negde 1985. i 1986. godine imali smo dve grupe iz Turske koje smo uspešno odškolovali i oni su se vratili nazad u svoju matičnu državu da rade posao za koji smo ih osposobili, a deo našeg kadra koji je bio iskusan nalazi se u turskim kompanijama gde uspešno izvršava osnovne zadatke, a ti zadaci se uglavnom odnose na deo menadžmenta ili deo obuke pilota koji uspešno nastavljaju svoju karijeru pilotsku koju su stekli i počeli ovde u Vršcu”, kazao je načelnik Akademije.
Kada prođu teorijsku nastavu, praktična nastava u avionima organizuje se svakog radnog dana od sedam časova.
Prema rečima instruktora letenja Aleksandra Popovića, kandidati putem maila dobijaju raspored o tome kada, kojim avionom i sa kojim instruktorom lete tog dana.
“Prvo se kreće sa informativnim vizuelnim zonama gde se kandidati upoznaju sa avionom na kojem će leteti, sa njegovim manevarskim sposobnostima i rejonom aerodroma, podelom vazdušnog prostora u terminalu Vršac. Posle toga se kreće na tehniku pilotiranja, odnosno školske krugove do prvog solo leta. Posle toga, đaci lete solo uz nadzor instruktora, zatim ide vizuelno letenje, uključujući vizuelne navigacijske rute i nakon toga se kreće na avione koji su malo napredniji”, rekao je instruktor i dodao da nakon letenja đaci analiziraju šta su radili tog dana.
Osim teorijske i praktične nastave na 20 aviona, u Vršcu se vrši i održavanje aviona, kako njihovih, tako i aviona kompanija u regionu i Evropi.
Cena integrisanog kursa je oko 45.000 evra, a moguće je plaćanje u ratama.
Putanja aviona više nema ni ugao ni smisao, ovo je kraj – bojite li se letenja?
Za najduži let na svijetu od Singapura do New Yorka trebalo 17 sati i 52 minute
