Čelnici Fudbalskog saveza Srbije (FSS) još uvek vagaju ko bi mogao da bude najbolje rešenje za klupu Srbije pred start kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Jedan od onih koji ima iskustvo vođenja ekipe na najvažnijim svetskim takmičenjima, Goran Stevanović, ima predlog kako da se donese najbolja moguća odluka.
„Uvek se setim razgovora sa čelnicima FS Gane, kada sam bio jedan od kandidata za selektora ove afričke reprezentacije. Sedelo je 12 ljudi oko mene i svi su imali po neko pitanje. Jedno se odnosilo na utakmicu protiv Crvene zvezde koju sam kao trener Partizana dobio na Marakani sa 2:1. Pitali su me zašto sam u situaciji kada je moja ekipa imala igrača više, izveo bržeg igrača (Dijaru), a ostavio u igri sporijeg (Klea). Nisu u tom potezu videli nikakvu logiku, ali su dobili odgovor koji ih je frapirao. U to vreme, Partizan je na sredini terena imao jako spore igrače, ne bi mogli da prate Dijaru i ja bih dobio ’tenis’ utakmicu, kao rikošet. Lopta na Dijaru, jedan na jedan, pa nazad u odbranu. A sa Kleom sam dobio tri-četiri igrača u završnici naših akcija. Setite se drugog gola Klea, dok je on ‘obrađivao’ loptu, stigli su Ljajić, Fejsa i Moreira da se ubace u Zvezdin šesnaesterac. Posle mi je predsednik Saveza priznao da sam zbog tog odgovora dobio posao na klupi Gane“, rekao je Stevanović, javlja Anadolu Agency (AA).
Bilo je još teških pitanja.
„Sve su znali o meni i nisu se libili da pitaju. Zanimalo ih je šta se dogodilo u Gelzenkirhenu kada je naša reprezentacije izgubila od Argentine sa 6:0 na Svetskom prvenstvu 2006. godine. Naravno, imali su informaciju da sam ja u stručnom štabu bio zadužen za taktiku i sistem igre. Nisam hteo da se vadim pa da objašnjavam kako nije igrao Vidić, da je Kežman dobio crveni karton. Ako se vadiš, reći će ‘vidi ga ovaj, ako se vadi sada, vadiće se i kod nas’. Zato sam rešio da se našalim i zaista sam ih nasmejao svojim odgovorom. Rekao sam da bih kao čelnik nekog kluba uvek uzeo trenera koji je jednom izgubio sa 6:0, nego trenera koji je šest puta izgubio sa 1:0. Nisam hteo da im pričam o tome kako smo se Petko (Ilija Petković, op.a.) i ja osećali posle te utakmice. A bilo je užasno“, kazao je Stevanović.
Kao dobri poznavalac portugalskog fudbala u kome je proveo najlepši deo svoje internacionalne karijere (Farense, Vitorija Setubal, Uniao Madeira, Kampomajorense), Stevanović uopšte ne sumnja da će selektor Santoš u mečevima kvalifikacija za Mundijal 2022. sa Srbijom imati na raspolaganju prvu zvezdu reprezentacije.
„Siguran sam da će Kristijano Ronaldo sa zadovoljstvom odraditi još jedan ciklus. Pogledajte kako izgleda, kao dečak od 20 godina. Fizički je besprekorno spreman i nema razloga da razmišlja o završetku reprezentativne karijere. Voleo bih više od svega da se Srbija kvalifikuje na Svetsko prvenstvo, jer poseduje ogroman potencijal u momcima koji su bili evropski i svetski prvaci u omladinskom uzrastu. Sećam se opaske brazilskog selektora posle onog finala na Novom Zelandu, rekao je ‘trofej nije bitan, hajde da vidimo ko će imati više igrača na Mundijalu u Kataru’. Zašto da ga ne demantujemo i ne dokažemo da je ta generacija srpskih fudbalera zaista dostojna najviših dometa i u seniorskoj konkurenciji“, istakao je Stevanović.
Popularni Plavi je svojevremeno kao kapiten i najbolji igrač Partizana bio na korak od prelaska u redove zagrebačkog Dinama.
„Išao sam u Zagreb i imao vrlo ozbiljne razgovore sa Zekom Zajecom. Da sam prešao u Dinamo, garantujem da bih imao bar 50 nastupa u reprezentaciji Jugoslavije i da bih sigurno išao na Svetsko prvenstvo u Italiju 1990. godine. Ovako sam zabeležio samo jedan nastup i to na prijateljskoj utakmici protiv Austrije. Za razliku od Zvezde, Partizan nikada nije znao da lansira igrače iz svoje škole. Zvezda je za godinu dana od Dragana Stojkovića Piksija, Dejana Savićevića i Roberta Prosinečkog napravila istinske fudbalske zvezde. Partizanova deca su uvek bila u podređenom položaju u odnosu na igrače koji su stizali sa strane. Meni je nepojmljivo da jedan Momčilo Vukotić ima samo 14 nastupa za nacionalni tim ili da Vlado Čapljić i Milko Đurovski odmah po dolasku u Partizan automatski izgube status reprezentativca. Ima tu i do selektora, ali je više krivica kluba koji nije znao da promoviše svoje fudbalere“, smatra Stevanović.
Uvek je bio bez dlake na jeziku, što ga je možda i koštalo boljeg statusa u klubu i reprezentaciji.„Meni su dva puta oduzimali kapitensku traku jer nisam umeo da ćutim. Govorio sam u lice ono što mislim i uvek se borio za interes cele ekipe. Ne kajem se nimalo. Smatram da sam tim svojim stavom doprineo da se u Partizanu promeni odnos prema vlastitim fudbalerima. Saša Ilić je najbolji primer. Ja sam ga lično kao trener Partizana ubedio da se vrati u Humsku. Iako je on bio protiv, govorio mi je da imam Moreiru i da mi ne treba još jedan igrač sličnih karakteristika. Bio sam uporan i sada mogu sa zadovoljstvom da kažem da je Sale prva prava zvezda Partizana. Kao što Crvena zvezda ima pet svojih zvezda (Mitić, Šekularac, Džajić, Pižon Petrović, Piksi, op.a.), tako i Partizan mora da iskaže poštovanje prema svojim vedetama. Svaka čast Moci i Vladici Kovačeviću, ali Sale Ilić je odigrao preko 800 utakmica u crno-belom dresu i zahvaljujući klasi i harizmi stekao status ikone kluba iz Humske“, smatra Stevanović.
