Marko Gobeljić ima o čemu da priča svojim pokolenjima. Igrao je protiv Điđija Bufona i dao je gol jednom od najboljih golmana u istoriji fudbala. Štaviše, nije to bio neki običan gol.
„Možda još uvek nisam ni svestan šta mi je pošlo za nogom. Tek kad me ljudi zaustave na ulici i pitaju kako sam uspeo iz te pozicije da probušim mrežu legendarnog Italijana, shvatim koliko je to zapravo bilo teško. Dok je lopta letela ka meni, nisam imao ni najmanju dilemu. Trudim se da svaku akciju završim na najjednostavniji način. Ne komplikujem i kad god mogu šutiram iz prve. Mislim da Bufonu samo tako i može da se da gol. Uz pomoć intuicije i faktora iznenađenja. Moći ću jednog dana da pričam svojim unucima kako sam ’probušio’ velikog Bufona“, rekao je u razgovoru za Anadolu Agency (AA) Gobeljić.
Atraktivni golovi nisu novina u repertoaru Zvezdinog univerzalca. Naučio je da ih postiže kod trenera Dragana Ivanovića, da bi pod palicom Vladana Milojevića dodatno usavršio svoje ofanzivne karakteristike. Nije ni slutio da će najlepši gol u karijeri postići protiv bivšeg kluba – Napretka.
„Sudija je dosudio slobodan udarac i nisam ni slutio da će meni pripasti egzekucija. Rekao sam Ebesiliju da kombinuje sa Benom, a ne da gurne loptu ka meni. Vežbali su milion puta taj prekid na treningu i nijedna opcija nije podrazumevala moje učešće. Video sam Žuleta Stojkovića samog na našoj polovini, igrač Napretka mi je krenuo u susret i šutnuo sam samo zato da ne bih otvorio čistu kontru protivniku. Završila je u ’devedeset’. Srećom pa Ebesilio još uvek nije naučio srpski“, istakao je Gobeljić.
Zbog povrede zadnje lože, Gobeljić nije bio na raspolaganju treneru Milojeviću na startu proleća protiv Vojvodine i Radnika, ali se već pred večiti derbi sa Partizanom vraća među kandidate za najbolju postavu. Mada, stručnjaci kažu da Zvezda može do titule i bez Gobeljića. I bez Bena, Boaćija, Pavkova, Stojkovića, Savića, Marina, Simića, Jovičića…
„Postali smo kao Juve. Pokupimo sve što vredi na domaćoj sceni i prošetamo se do trofeja. Šalu na stranu, daleko od toga da je pitanje šampiona rešeno. Svi govore o 15 bodova razlike u odnosu na Partizan, a niko ne pominje Radnički koji je razdvojio večite na tabeli, ima ozbiljnu ekipu i vrhunskog stručnjaka na klupi. Kada se bodovi prepolove to će biti zanemarljiva razlika. Mene raduje nešto drugo, igrači sada gore od želje da dođu u Zvezdu. To nije bio slučaj kada smo Vujadin, Žule, Borjan i ja stizali na Marakanu. Popravili smo sliku o našem najtrofejnijem klubu i namamili najzvučnija imena iz Superlige da obuku crveno-beli dres. Drago mi je zbog Vulića i Vukanovića, znam koliko je teško doći iz male sredine u Beograd, stalno nešto zapitkuju, ali će vrlo brzo shvatiti da je Zvezda najorganizovaniji i najmoćniji klub u celom regionu“, kazao je Gobeljić.
Obožava akcione filmove, voleo bi da što pre izađe novi nastavak Transportera sa Džejsonom Statamom, ali ga saigrači od one čuvene utakmice sa Krasnodarom više porede sa jednim drugim filmskim junakom.
„Taj Betmen će me pratiti do kraja karijere. Iskreno, nisam ni znao da je na meni baš taj donji veš. Spontano sam skinuo šorts i počeo da pevam navijačke pesme. Vujadin me je ubio od zezanja. Kaže ’alo rođače, ko još vodi navijanje u Betmenovim ćegama’. Nema veze, ne obraćam pažnju. Bitno je da donose sreću i ne menjam donji veš od kako smo izbacili Krasnodar u kvalifikacijama za Ligu Evrope“, kroz smeh govorio je Gobeljić.
Logično je da Zvezdin Betmen ne strahuje ni od koga iz tabora Partizana uoči predstojećeg večitog debija. Nikada se u životu ničega nije plašio. Nije ni aviona, sve do ove tragedije argentinskog fudbalera Emilijana Sale.
„Sada mi već nije svejedno. Zaista saosećam sa članovima njegove porodice kao i sa navijačima Nanta i Kardifa. Bili smo u Turskoj kada je došlo do tragedije u Lamanšu i svi igrači su bili veoma utučeni. Do sada sam bio prvi koji se smejao i zbijao šale kada naiđu turbulencije, ali me je sve ovo nateralo da se dobro zamislim“, rekao je Gobeljić.
Crvena zvezda u ’grupi smrti’ Lige šampiona nije uspela da izbori proleće u Evropi, ali su joj podvizi Salzburga i Krasnodara došli kao sjajna satisfakcija i prilika da se zapuše usta brojnih kritičara u regionu.
„Iskreno, bio sam srećniji posle remija protiv Salzburga u Austriji, nego posle pobede protiv Liverpula u Beogradu. Sanjam od malena da igram Ligu šampiona, ali nisam mogao ni da zamislim da će mi to poći za rukom u Crvenoj zvezdi. Osećaj je bio neizreciv. Izbacili smo ekipu koja je po kvalitetu, objektivno, bolja od nas u ovom trenutku. To su i dokazali stopostotnim učinkom u grupnoj fazi Lige Evrope i sada plasmanom u osminu finala. Deklasirali su Briž i potvrdili kvalitet. Mnogi su i prošle sezone govorili potcenjivački o našoj pobedi protiv Krasnodara i prozivali nas da smo došli do Lige Evrope samo zato što smo imali sreće u žrebu. Koliko vidim, sada su i Salzburg i Krasnodar u osmini finala. Baš me zanima šta će kritičari reći ako i ove sezone ponovo uđemo u grupnu fazu“, pričao je Gobelji.
Gobeljić sa velikom pažnjom prati dešavanja u Premijer ligi Engleske i krivo mu je što Ole-Gunar Solskjer nije ranije preuzeo njegove ljubimce iz Mančester junajteda:
„Možda bismo u tom slučaju i dalje bili u trci za titulu. Norvežanin je tokom igračke karijere ostavio ogroman pečat na Old Trafordu, oseća klub i sjajno se uklopio u novoj ulozi. Oduvek navijam za ’Crvene đavole’ i nadam se da će vrlo brzo doći u situaciju da se bore za nove trofeje“.
Zanimljivo da Markov idol iz detinjstva nikada nije nosio dres Mančester junajteda.
„Kleo sam se u Rivalda. Iako sam više simpatisao Real od Barse, navijao sam da Madriđani pobede, a da Brazilac postigne gol. U poslednje vreme, divim se Kristijanu Ronaldu. Pre svega zbog njegovog manijakalnog pristupa fudbalu i neutoljive gladi za pobedom. Portugalac želi u svemu da bude najbolji na svetu i ne odustaje dok ne dođe do cilja. To je za svaku pohvalu. Još jedna osoba koja izaziva moje najdublje poštovanje je Novak Đoković. Nole poput Ronalda pomera granice i piše istoriju sporta“, smatra Gobeljić.
Razmišljajući o favoritima za osvajanje Lige šampiona, bek Crvene zvezde smatra da je došao trenutak da se pehar preseli sa stadiona Santijago Bernabeu.
„Liga šampiona je primer da pare ne igraju ključnu ulogu u vrhunskom fudbalu. Pariz i Mančester siti ulažu ogromna sredstva, a nisu se ni približili utakmici za trofej. Možda je ovo njihova sezona. Ukoliko ih žreb ne spoji pre vremena, ubeđen sam da će se sastati u velikom finalu na Vanda Matropolitanu. Igraju fantastičan fudbal, imaju vrhunske pojedince i ne vidim ko bi mogao da im stane na put. Sveci su bez Kavanija i Nejmara pokazali svoju moć na Old Trafordu i već posle 90 minuta dvomeča sa ’mojim’ Junajtedom izborili plasman među osam najboljih. Siti je dao šest komada Čelziju i deluje kao turbo-mašina. Liverpul ne vidim u završnici Lige šampiona, ali sam ubeđen da će konačno osvojiti Premijer ligu. Već sada imaju težak posao protiv Bajerna, iako Bavarci nisu na nivou iz prethodnih sezona“, kazao je Gobeljić.
