Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Ljubiša Tumbaković objavio je imena igrača na koje računa za utakmicu plej-ofa UEFA Lige nacija protiv Norveške, kao i mečeve protiv Mađarske i Turske. Nekadašnji napadač Anderlehta i reprezentacije bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore Nenad Jestrović, kaže, zna recept za pobedu u Oslu koja je pretposlednji korak ka plasmanu na Evropsko prvenstvo 2021. godine.
„Aleksandar Mitrović je počeo sezonu u velikom stilu i svakako je glavni adut našeg tima u predstojećim okršajima u Ligi nacija. Znam ga od malih nogu, u Anderlehtu je eksplodirao i stekao punu afirmaciju. Vrlo korektan momak, a o njegovim golgeterskim kvalitetima suvišno je trošiti reči. Ubeđen sam da će i protiv Norveške nastaviti niz i da će nas njegovi golovi odvesti na Evropsko prvenstvo. Veliki sam optimista, sa Norvežanima smo uvek igrali dobro. Mislim da im definitivno ne ležimo kao protivnici. Posle toga bih želeo Izrael. Škoti igraju suviše tvrdo i defanzivno, sa Izraelcima bismo lakše izašli na kraj“, rekao je za Anadolu Agency (AA) Jestrović.
Stasiti Obrenovčanin je profesionalnu karijeru počeo u OFK Beogradu i teško mu pada situacija u kojoj se trenutno nalazi četvorostruki osvajač Kupa Jugoslavije.
„Za romantičare me vežu najlepše uspomene. Sećam se debija protiv Rudara, autobus nam se pokvario u Jabuci, blizu Pljevalja, kasnili smo na utakmicu i na kraju pobedili sa 2:1. Dao sam gol i bio junak utakmice. Draga mi je i ona protiv Sutjeske, jedna od poslednjih u dresu plavo-belih. Cela ekipa je radila za mene, jer su u loži sedeli menadžeri Espanjola, Lacija, Bastije… Postigao sam het-trik i to me je i prodalo u Francusku. Zvezdu smo dobili sa 2:1 pred 20.000 ljudi na Karaburmi. Šta bi ovi mlađi dali za takav ambijent“, setno konstatuje Jestrović i dodaje:
„Žao mi je OFK Beograda, greh je da klub koji je stvorio toliko velikih asova tavori u trećoj ligi. Mnogo je tu nepoznanica i sumnjivih detalja zbog kojih nikome ne pada na pamet da se uhvati u koštac sa problemom. Voleo bih da se situacija iskristališe i da klub ponovo stane na noge. Možda bi se i bivši asovi u tom slučaju prihvatili nekih odgovornih funkcija, da ožive romantiku i vrate je na elitnu scenu srpskog fudbala. Ja bih se isto prihvatio posla, zašto da ne. Sigurno ne bih bio trener, jer me taj posao nikada nije privlačio. Možda kao sportski direktor, pošto umem da prepoznam talenat kod napadača“.
Robusni napadač je u dva navrata tokom karijere bio na korak od prelaska u slavni Bešiktaš, da bi 2008. godine ipak zaigrao u turskom prvenstvu, ali u dresu jednog drugog kluba.
„Potpisao sam za Kodžaeli i nažalost, ostao samo tri meseca. Šteta, jer sam u tom trenutku bio drugi strelac lige, iza Milana Baroša. Dao sam tri gola, protiv Genčlerbirligija, Eskišehira i Fenerbahčea. Taj protiv Fenera je bio jako lep, u padu iz polu-voleja. Sjajan gol za 2:2. Prijala mi je Turska i žao mi je što se sve tako brzo završilo. Sećam se jedne anegdote sa Anđelkovićem, koji je pre toga igrao sa mnom i u Crvenoj zvezdi. Kada sam stigao u Tursku, rekao mi je ’ti bre Jestro govoriš pet stranih jezika, kada bi naučio i turski bio bi pravi poliglota’. Ja sutradan ponesem tursko-srpski rečnik, uđemo u taksi i ja kažem taksisti ‘abe, senin arabada problem var bužilar’. On zaustavi auto, otvori haubu, a Anđelković zabezeknut. Pita ’brate, šta si mu rekao’. Ja kažem ’pa čuješ valjda da mu svećica lupa u motoru’. Ovaj ne veruje. Taksista se vraća nazad, ’abe, problem jok’. Sve je sređeno. Stižemo na trening, Anđelković i dalje pod utiskom, priča Tutoriću ’Tutora brate, mi ne znamo dobardan da kažemo, a ovaj tri dana ovde i zna kako se kaže svećica’. Naravno, nije uopšte primetio kada sam pogledao u rečnik i našao termin za svećicu“, prepričao je kroz smeh Jestrović.
