Fudbaleri Veleža nisu uspeli da naprave još jedan podvig i da se plasiraju u plej-of za Konferencijsku ligu. Švedski Elfsborg je u revanš susretu na sarajevskoj Grbavici pokazao da je mnogo ozbiljnija ekipa od AEK-a, a i pored ubedljivog poraza od 1:4, bivši as mostarskog kluba Nikola Jokišić nije razočaran izdanjem pulena trenera Feđe Dudića.
“Elfsborg je iskusna ekipa koja je umela da kazni bukvalno svaku grešku igrača Veleža. Zasluženo su prošli dalje i ja im čestitam na tome. Raduje me trenutna situacija u mom voljenom klubu, vidi se da su na pravom putu i oseća se miris starog Veleža. Onog Veleža u kome se znalo ko je ko i u kome je postojalo poštovanje prema svima. Povratak legendi poput Envera Marića, Veselina Đurasovića, Anela Karabega, Avde Kalajdžića i drugih, daju snagu i energiju koja Velež čini Veležom“, emotivno je Jokišić počeo priču za Anadolu Agency (AA).
Ako se uzmu u obzir klubovi iz regiona, Velež je ovog leta bio jedno od najprijatnijih iznenađenja u evropskim kvalifikacijama.
“Ništa to nije slučajno. Feđa Dudić oseća šta Velež znači za fudbal u Bosni i Hercegovini, pa i šire. Uspeo je na najbolji mogući način da iskoristi pozitivan ambijent u Mostaru i da pripremi ekipu za iskušenja na međunarodnoj sceni. U tome su mu itekako pomogli navijači, naša mostarska raja, oni su duša Veleža. Onaj ko nikada nije nosio dres ’rođenih’, ne može da shvati šta znači kada Red Army zagrmi sa tribina i kada te bukvalno ponesu ka pobedi“, ističe Jokišić.
Antologijska pobeda Veleža protiv AEK-a u drugom kolu kvalifikacija za Konferencijsku ligu i kasnije odlično izdanje u prvoj utakmici na gostujućem terenu protiv Elfsborga, mogli bi da budu zamajac za kompletan fudbalski pokret u BiH.
“Ovim uspesima Velež je pokazao da David može protiv Golijata i da nisu važni snaga i kvalitet protivnika, nego za koje ime i za kakav cilj se borimo. A, Velež mora uvek da stremi najvišim dometima i da u svakoj utakmici ide na pobedu. Na to ga obavezuje slavno ime kluba i tradicija na koju smo svi mi izuzetno ponosni. Ako bih morao da apostrofiram neko ime, reći ću da su Dejan Radović i Haris Ovčina ostavili na mene najjači utisak. Ali to nikako ne znači da ostali nisu bili na visini zadatka. Ovo je podvig celog tima, zajedno sa navijačima. Velež je opet postao klub grada u kojem je brat mio koje god vere bio. Grad Alekse i Emine, grad behara i ljubavi, grad u kome sviće najlepša zora“, naglašava rođeni Mostarac.
Jokišić već dugi niz godina živi i radi u Portugalu i dobro poznaje kvalitete Santa Klare, rivala beogradskog Partizana u plej-ofu za plasman u grupnu fazu Konferencijske lige.
“Pratio sam rad njihovog trenera Danijela Ramosa, poznajem ga lično i mogu slobodno reći da se radi o jednom od najperspektivnijih stručnjaka u Portugalu. Počeo je u malim klubovima, kasnije napredovao i imao priliku da vodi sa klupe Boavistu, Maritimo i Rio Ave u kome je svojevremeno i počeo igračku karijeru. Specijalista je da napravi dobru atmosferu u svlačionici i da motiviše igrače za važne utakmice. Oni ga prosto obožavaju jer je pozitivne naravi i jako zahvalan za saradnju. Taj duh zajedništva je ujedno i najjače oružje Santa Klare. Imaju 14 internacionalaca u ekipi, a o tehničkom aspektu dovoljno govori podatak da je među njima čak osam Brazilaca. Taktički su takođe jaki, dobri u bloku, vrlo ozbiljna ekipa. Partizan će imati izuzetno težak posao na putu ka Konferencijskoj ligi“, upozorio je 50-godišnji Jokišić.
Osim za Velež, tokom igračke karijere Jokišić je, između ostalih, nastupao za Vojvodinu, Norrkoping, Hacken, Dinamo Bukurešt i Uniao de Madeiru.
