Sport

Sead Halilagić, bivši fudbaler Želje i Bešiktaša: Bajević mora ubediti Bosance da nisu najbolji na svetu

0
Sead Halilagić

Bivši fudbaler Željezničara, Vojvodine i Bešiktaša Sead Halilagić je ovih dana ponovo dospeo u žižu sportske javnosti nakon objavljivanja pete zbirke poezije pod nazivom ”Garib”. Čovek koji je ostavio dubok trag u slavnom turskom klubu, pokušao je kroz jednu od svojim poema, da se oslobodi “duhova prošlosti” i da na specifičan način progovori o famoznom autogolu protiv Galatasaraja koji je u sezoni 1999/2000. rešio pitanje šampiona.

„Trener je bio Hans-Peter Brigel, nanizali smo 12 pobeda zaredom i prišli Galati na svega šest bodova šest kola pre kraja. Oni su te sezone gurali dobro u kupu UEFA i računali smo da će u slučaju poraza dići ruke od prvenstva i posvetiti se finalu sa Arsenalom. Sve se odvijalo kako treba, vodili smo sa 1:0 do 82. minuta i onda… Uf! U nameri da intervenišem, vratio sam loptu golmanu Fevziju i krenuo u stranu da se otvorim za nastavak igre. Odjednom muk. On je zamahnuo i promašio ceo fudbal. Šok! Svi smo se uhvatili za glavu. Ostalo je 1:1 i Galatasaraj je imao otvoren put ka tituli. Dugo nisam mogao da dođem sebi, tim pre što sam te večeri zaslužio epitet igrača utakmice”, rekao je za Anadolu Agency (AA) Halilagić.

Godine prolaze, sećanja ne blede. O tome kako se oseća kada se dve decenije kasnije seti autogola protiv večitog rivala, Halilagić je dočarao u jednoj strofi pesme ”Fudbal je naša priča”:

„I tada posivim, kao današnje nebo nad Istanbulom. Kao lica slepih uličnih zabavljača, muzički odgojenih. Kao radni kostimi radenika, duž raskopane ulice Nezavisnosti, angažovanih da cikularima režu kamen i postavljaju nove šine za stari crveni tramvaj“.

Slikovito i upečatljivo. Nikada nijedan autogol u istoriji turskog fudbala nije izazvao toliko potresa i emocija. Bilo je i posledica sa tragičnim epilogom.

Bivši fudbaler Željezničara, Vojvodine i Bešiktaša Sead Halilagić je ovih dana ponovo dospeo u žižu sportske javnosti nakon objavljivanja pete zbirke poezije pod nazivom ”Garib”. Čovek koji je ostavio dubok trag u slavnom turskom klubu, pokušao je kroz jednu od svojim poema, da se oslobodi “duhova prošlosti” i da na specifičan način progovori o famoznom autogolu protiv Galatasaraja koji je u sezoni 1999/2000. rešio pitanje šampiona. ( Nebojša Petrovic – Anadolu Agency )

„Kasnije sam kroz priče autentičnih svedoka dobijao informacije šta se sve dešavalo tokom, za vreme i posle čuvene utakmice. Jedan čovek iz Mardena je u momentu kada je lopta ušla u našu mrežu, dobio infarkt i nije mu bilo spasa. Tamo negde, na drugom kraju Turske, tip je slušao radio prenos i kada je čuo moje ime i reportera koji viče ’gol, gol, gol’, mislio je da je 2:0 za nas, zatvorio je radnju i otišao da slavi titulu. Tek je uveče na televiziji saznao o čemu je reč“, pričao je Halilagić i nastavio:

„Desilo mi se da uđem u kafić u Istanbulu, čovek me startuje i kaže da je jedan od vođa navijača Bešiktaša i da ne zna kako da mi oprosti taj autogol. Ja ga zamolim da sednemo na piće i pitam ga ima li ženu. On kaže da ima i pokaže mi devojku koja stoji na vratima kao hostesa. Ja ga pitam imaju li dece, kaže ‘dvoje’. Onda ga pogledam u oči i kažem mu najiskrenije, slušaj, ne voliš ti više Bešiktaš od mene. Sa profesijom ‘vođa navijača’ ne možeš da nahraniš ni ženu, ni decu. Zaposli se, radi nešto, a fudbal neka ti bude samo dodatno zadovoljstvo. Dva dana kasnije, neko me doziva sa druge strane ulice, ja se okrenem i vidim njega. Stoji za frižiderom i prodaje sladoled. To mi je bilo veoma drago bez obzira na izgubljenu titulu osam minuta pre kraja meča“.

Halilagić je do skoro imao funkciju u omladinskoj školi Bešiktaša i dobro je upoznat sa trenutnom situacijom u istanbulskom klubu.

„Bilo je mnogo potresa u rukovodećim strukturama Bešiktaša i to se odrazilo na rezultate na početku prvenstva. Tražila se po svaku cenu smena predsednika i na kraju je do toga i došlo. Trener Abdulah Avdži je stigao iz tabora Bašakšehira i trebalo mu je vremena da se adaptira na novu sredinu. Nadovezala se i finansijska kriza koja drma ceo turski fudbal, ne samo Bešiktaš. Svaki od tri najpopularnija kluba duguje skoro 300 miliona evra i sve su češće pod lupom disciplinskih organa UEFA. Nemaju više novca da angažuju zvučna imena, ekipe su prepune matorih igrača. U poslednjoj utakmici protiv Briža u kojoj je Galatasaraj rešavao svoju evropsku sudbinu, najstariji igrač Briža je imao 26 godina, a najmlađi igrač Galate 27. Zato me i ne čudi što su osvojili samo dva boda u Ligi šampiona“, kazao je Halilagić.

LIFE:  Šuman: U Poreč vodim sve reprezentativce, a 8. januara odlučujem o putnicima na EURO

Kriza u klupskom fudbalu nije se odrazila na onaj reprezentativni, jer je Turska bez većih problema izborila plasman na Evropsko prvenstvo 2020.

„Najveće zasluge idu na račun Šenola Guneša. On je vrlo interesantan tip. Rakao bih, potcenjen od strane svih u turskom fudbalu. Nekako je uvek bio u senci Fatiha Terima. Osvoji treće mesto sa reprezentacijom na Svetskom prvenstvu 2002., vrati se u zemlju i daju mu da vodi Antaliju. Za mene je to degradirajući tretman. Morao je da ode čak u Koreju da bi napravio trenersko ime. U Bešiktašu je odradio fantastičan posao, za četiri godine dve titule, zapažene partije u Ligi šampiona, oboreni rekordi… Kao da su se konačno dozvali pameti i dali mu da vodi reprezentaciju koja kod Lučeskua nije imala nikakve rezultate. Nema Turska ni sada neku prepoznatljivu igru, ali je bar atmosfera u ekipi na najvišem nivou. Guneš je u tome nenadmašan. Pravi je pedagog, ume da priđe igraču, sa medijima ima fenomenalan odnos i to doprinosi pozitivnom ambijentu oko reprezentacije. Ne znam koliko mogu u grupi sa Italijom, Švajcarskom i Velsom, ali učinak u dva duela sa prvakom sveta tokom kvalifikacija dovoljno govori o njihovom potencijalu (pobeda u Istanbulu i remi u Parizu sa Francuskom, op.a.)”, istakao je Halilagić i apostrofira ime igrača koji je trebalo da bude veliki adut Turske na Evropskom prvenstvu:

„Eto, šta vam je fudbal. Demiral da gol u petom minutu, pa se povredi u desetom. A Zaniolo nastrada samo par minuta kasnije i to u solo akciji u kojoj je nanizao nekoliko igrača Juventusa. Neverovatno. Očekuje ih duga pauza i veliko je pitanje mogu li da se oporave do leta. Demiral je zanimljiv igrač, pojavio se niotkuda. O njemu su turski mediji počeli da pišu tek kada je potpisao za Juventus. U Feneru su ga ocenili kao netalentovanog i pustili da ode. Zablistao je u kvalifikacijama, pleni pojavom na terenu, visok je, odlično gradi prostor, izuzetno borben i agilan za svoju visinu. Imaju Turci i malog Čaglara iz Lestera, ali nemaju alternativu za Demirala. To bi mogao da bude veliki hendikep za Šenola Guneša“.

Sead je igračku karijeru počeo u sarajevskom Željezničaru kod trenera Milana Ribara i sa velikim interesovanjem prati dešavanja u bosanskohercegovačkoj reprezentaciji:

„Bosna je čudna sredina. Svako se svakome upliće u posao, svako uzima za pravo da kritikuje i komentariše. Imam utisak da nemaju predstavu gde se bosanski fudbal nalazi trenutno na evropskoj fudbalskoj mapi. U redu Džeko i Pjanić, ali fudbal nije individualni sport. Večito ogromna očekivanja i slabi rezultati. Mislim da bi Bajević u tom smislu mogao da napravi balans i da malo spusti loptu na zemlju. Mnogo je tu ljudi iz ‘sivih sfera’ koji utiču na reprezentaciju, Robi se nije snašao i zato je otišao. Sećam se i dok je Sušić bio selektor, pravili su se klanovi i Pape je pod pritiskom morao da ode. Ja to ne razumem, igrači su ljuti na selektora i zato neće da zapinju za reprezentaciju. Bio sam igrač, ali što više razmišljam sve sam skloniji zaključku da su fudbaleri veoma kvarljiva roba“, rekao je Halilagić.

Za razliku od Hrvatske, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu očekuje baraž na putu do Evropskog prvenstva.

„Uprkos ovim turbulencijama koje pripisujem balkanskom mentalitetu, mislim da i jedni i drugi mogu do završnog turnira. Srbiju sam gledao uživo protiv Portugala u Lisabonu gde je odigrala jednu vrhunsku utakmicu. Ukoliko protiv Norveške bude na tom nivou, nema bojazni za rezultat. Primetio sam jednu interesantnu stvar, a vezana je za Adema Ljajića. Kad god se vratio sa neke reprezentativne akcije, igrao je kao preporođen za Bešiktaš. Dešavalo se da ga trener ostavi dva meča zaredom na klupi, on ode u Srbiju, vrati se i zablista kao da nije bilo nikakve vaspitne mere u klubu. Na njegovu igru je dosta uticao i dolazak Buraka Jilmaza, čini mi se da je upravo on razradio Ljajića. Fenomenalno funkcionišu kao tandem i biće ključni faktor Bešiktaša na proleće u borbi za titulu. Adem je imao i dodatni motiv jer je iz Torina stigao na pozajmicu i morao je da odigra 16 utakmica da bi Turci otkupili njegov ugovor. Tu su se i čelnici Bešiktaša malo ‘femkali”, čekali da vide da li je zaista vredan investicije od šest miliona evra. Kada su shvatili da jeste, sve je brzo došlo na svoje mesto“, smatra Halilagić.

Facebook komentari


Portugalac Gedson Fernandes prvo Mourinhovo pojačanje u Tottenhamu

Previous article

Aerodrom Frankfurt oborio rekord sa 70 miliona putnika u prošloj godini

Next article

You may also like

Comments

Leave a reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

More in Sport