Malo je falilo da idol navijača Crvene zvezde Vujadin Savić ove zime napusti Srbiju i obuče dres turskog velikana Trabzonspora. Do transfera nije došlo, pa će pouzdani defanzivac i u prolećnoj polusezoni komandovati odbranom najtrofejnijeg srpskog kluba.
„Ne želim da govorim o razlozima zbog kojih nisam otišao u Tursku, to su pitanja za predsednika i članove najužeg rukovodstva Crvene zvezde. Tačno je da sam bio na korak od potpisivanja ugovora sa Trabzonom, ali sada je najvažnije da sam ostao na Marakani i da ću nastaviti da sanjam otvorenih očiju sa ovim divnim momcima u mom voljenom klubu. Ovde bih voleo i da završim karijeru, odlazak u inostranstvo dolazi u obzir samo u slučaju neke ’nepristojne’ ponude koja bi rešila egzistenciju kompletne moje porodice“, rekao je za Anadolu Agency (AA) Savić.
Pored ponude iz Turske, za usluge potencijalnog reprezentativca Srbije raspitivao se i slavni škotski klub, Seltik iz Glazgova.
„Već sam igrao na ostrvu i mogu sa sigurnošću da kažem da se tamo igra najbolji fudbal u Evropi. Gde god da odem i ako odem, vratiću se u Zvezdu da odigram poslednju sezonu u karijeri“, otkrio je Savić.
S obzirom na 15 bodova prednosti u odnosu na Partizan, stručnjaci i kompletna sportska javnost su Crvenu zvezdu već na polusezoni proglasili su novim šampionom Srbije.
„Ne bih se složio da je prvenstvo rešeno, bodovi se uskoro dele na pola, a tu je i Radnički iz Niša koji se pokazao kao veoma ozbiljna ekipa i koji je poslednju utakmicu izgubio početkom sezone kod nas na Marakani. Ne bih voleo da se opustimo pa da nam se ponovi sudbina generacije koju je vodio Miodrag Grof Božović. Drago mi je što su Stojković, Borjan i Pavkov produžili ugovore, sačuvana je okosnica tima, a doveli smo izuzetno kvalitetna pojačanja. Milunović je vrhunski štoper, ne plašim se konkurencije i zadovoljan sam kako šef Milojević rotira igrače u zavisnosti od trenutne forme i određenih zahteva u igri. U Partizanu imam puno prijatelja, ali jedva čekam večiti derbi i sanjam da svoj prvenac protiv crno-belih proslavim kao Nemanja Vidić“, izjavio je Savić.
Mnogo je primera u istoriji fudbala da je sin nadmašio oca, ali retko se dogodi da oba člana familije naprave velike karijere poput Duleta i Vujadina Savića.
“Bio sam na dobrom putu da zauvek ostanem u senci svog oca. Srećom, izvukoh se u poslednjem trenutku”, šali se na svoj račun Savić junior koji je u poslednje dve sezone plasmanom u grupnu fazu Lige Evrope i Lige šampiona dostigao slavu Savića seniora.
“Nikada nisam patio za Duletovom ‘devetkom’. Smatram da nije pošteno da jedan štoper nosi taj sveti broj. Koristio sam broj 28 na dresu, sve dok u Šerifu sa 90-icom nisam osvojio pet trofeja. Više ga ne menjam, možda poput Zamorana, dodam onaj ‘plus’ između dva broja. I eto vam ‘devetke’”, kazao je Vujadin, dodavši:
„Imao sam sreće da sam od malih nogu vaspitavan na pravi način. Tata me je naučio da moram sam da se borim kroz život. Sećam se kao klinac, drugari dobiju ‘air-max’ patike od 500 maraka, Dule direktor u Zvezdi, a Najki sponzor. Molim ga da mi izvuče bar neke polovne, on ni da čuje. Jedina stvar koju mi je sredio ‘preko veze’ je dres Nenada Lalatovića koji i dan, danas čuvam u ormaru. Zato mi je puno srce kada čujem da je tata jedan od retkih koji nikada ništa nije oteo od Zvezde”.
Dule je usadio sinu prave vrednosti i dao mu ime po čoveku prema kome je gajio najdivnije emocije.
“Boškov je trenirao oca u Sportingu iz Hihona. Mislim da se danas kod mladih izgubio taj osećaj poštovanja prema starijima. Tako je i Radamel Garsija nazvao sina po Paulu Robertu Falkau. Mirka i ja smo deci dali spontano imena. Svideli su nam se Andrej i Andrijana, a kod Mihajla smo gledali bilo šta samo da opet ne bude na A. Inače, žao mi je što sa tatom nisam mogao da doživim ‘štafetu’, kao što je Ejdur Gudjonsen debitovao za Island zamenivši svog oca Arnora. Zato sam ja postao mlad roditelj, pa se možda dogodi da jednog dana mom Mihajlu ustupim mesto na terenu”, govorio je Savić.
Za razliku od seniora, junioru se nije posrećilo da zatrese mrežu Arsenala u Londonu. A bio je tako blizu…
“Ta šansa će me proganjati celog života. Da smo igrali protiv bilo koga drugog… Reala, Barse… svejedno. Zaboravio bih promašaj istog trenutka. Ali gde baš protiv Arsenala! Tata je utišao Hajberi i nikada sebi neću oprostiti što nisam učinio isto na ‘Emirejtsu'”, pričao je Savić.
’Tatin sin’. Etiketa koja mu je prilepljena od onog dana kada je prvi put kročio na fudbalski teren, o kojoj je kazao:
“Zato sam se i vratio iz Francuske u Srbiju, hteo sam da dokažem svima da nisam ‘Duletov sin’. U suštini jesam i to me čini ponosnim, ali sam hteo da promenim svest kod ljudi. Ne, ne igram fudbal zato što me otac gura već zato što imam kvalitet. Kad se samo setim reakcije najbližih zbog povratka u Zvezdu. Mirki nisam smeo ni da kažem. Slagao sam je da idem u Rusiju da nešto završim i samo sam joj telefonirao sa priprema na Zlatiboru. Poslušao sam srce i nisam pogrešio. Najdraže mi je što sam oca ubedio da se vrati na stadion. Dugo nije dolazio i onda se pojavio protiv Arsenala. Naježio sam se kada sam čuo Marakanu kako skandira njegovo ime. Sada je bio i na mečevima u Ligi šampiona protiv Liverpula, PSŽ-a i Napolija. Pozivam ga na svaku sledeću i obećavam da će biti ponosan na svog sina”, rekao je Savić.
Vujadin je već nekoliko godina u srećnom braku sa poznatom srpskom glumicom Mirkom Vasiljević.
“Mirka i ja se poznajemo od druge godine. Išli smo zajedno i u školu, pa su nam se putevi u jednom trenutku razišli. Sve do te ‘kobne’ večeri na Akapulku. Ja sam slavio titulu jesenjeg šampiona sa saigračima iz Zvezde, rukovodstvom i članovima stručnog štaba, a ona se zadesila na nekom ženskom rođendanu. Bukvalno za nekim zalutalim stolom u ćošku. Nisam ni primetio kada mi je mahala. Srećom pa je prišla i javila se pre polaska kući i od te večeri počinje bajka. Posle šest meseci shvatio sam da je to žena mog života sa kojom želim decu. I hvala Bogu, imamo ih već troje”, ispričao je Savić.
Slobodno vreme kojeg u poslednje vreme i nema na pretek, kapiten Crvene zvezde provodi uglavnom sa kolegama iz tima.
“U Beogradu sam odrastao, išao u Gimnaziju i na fakultet. Imam mnogo drugara iz detinjstva, ali najviše vremena provodim sa saigračima iz Zvezde Stojkovićem i Gobeljićem. Van tog kruga družim se sa Crnogorcima Bogavcem i Brankom Boškovićem. Bogiju sam skoro bio kum i zahvaljujem se šefu Milojeviću i direktoru Mrkeli što su mi dozvolili da preskočim utakmicu sa Čukaričkim da bih prisustvovao svadbenom veselju”, naglasio je Savić.
Supruga je glumica, mama TV voditeljka, tata se oprobao na filmu ’Munje’, ali Vujadin nema ambiciju da se posle fudbalske karijere pojavi pred kamerama ili na pozorišnim daskama.
“Ne vidim potrebu da se mešam u tuđa posla. Da sam dao taj gol u Londonu, možda bi i bilo povoda da se nađem u nekoj sceni. Bar na 30 sekundi. Ovako, ne. Mirka kaže da imam talenat za glumu, iako me uvek provali kada pokušam nešto da isfoliram. Generalno, ne lažem. Omiljeni Mirkin film? Hmmm… Zatekli ste me sada… Ne bih mogao da se opredelim. Više je gledam u pozorištu jer ima fantastične predstave. Gledao sam 20 puta ‘Pazi s kime spavaš’. Čak sam i saigrače vodio i bili su oduševljeni njenom glumom. Na televiziji sam je prvi put video u seriji ‘Ljubav, navika, panika’, a posle u ‘Mi nismo anđeli’. Već zamišljam sebe u koži Nikole Koja kako jurim za mojom Andrijanom. Godine lete, neću ni da trepnem, a ona će već početi da izlazi u grad. Biće tu svašta. Majko moja, biću gori od Koje”, kroz smijeh istakao je Savić.
