Zapadna kapija Beograda, poznata i kao Geneks zgrada, arhitektonsko je blago i jedan od simbola glavnog grada Srbije, ali i zaboravljeni vidikovac sa kog se pruža pogled na dobar deo Srbije.
Ova, prva pametna zgrada na prostoru bivše Jugoslavije nalazi se u Ulici narodnih heroja na Novom Beogradu i sagrađena je od dve kule: stambene sa 84 stana i poslovne sa 35 nivoa – gde se nekada nalazila najveća kompanija Geneks sa kružnim restoranom na vrhu.
Zapadnu kapiju osmislio je arhitekta Mihajlo Mitrović, a ona, osim kulturnog nasleđa i simbola razvoja Beograda, predstavlja i jedinstven primer korišćenja savremenih tehničkih i tehnoloških sredstava.
Ona je i prvi primer primene oblika participacije između investitora, arhitekte i korisnika, objasnio je za agenciju Anadolija arhitekta Goran Anđelković, koji je prošle godine u okviru Beogradske internacionalne nedelje arhitekture organizovao obilazak ove znamenitosti.
“Isto tako, ovo je jedna od najviših, tada je bio najviši objekat u bivšoj Jugoslaviji, a moguće i na Balkanu. Stambena kula je i dalje jedan od najviših stambenih objekata na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije”, naveo je Anđelković.
Koliko je ova građevina jedinstvena bila, ali i ostala, svedoči i činjenica da je reč o jednoj od prvih dvojnih kula sa mostom povezanim na krovu.
“Podsećanja radi, u Kuala Lumpuru Petronas Towers otvorena je početkom 2000-tih godina gde se isto pojavljuje ta neka veza između kula, tako da smo mi nekako sa ovom kulom bili u ondašnje vreme zaista ispred vremena”, dodao je arhitekta.
U odnosu na 1979. godinu kada je sagrađena, stambena kula je i dalje naseljena i na njoj se mogu videti murali poznatog Lazara Vujaklija, takođe sačuvani iz tog perioda.
S druge strane, kula nekadašnjeg giganta Geneksa, koji je u stečaju, prazna je. Ona je sada prostor za reklamne panoe i nosač televizijskih predajnika, a deceniju i po se traži novi vlasnik.
Restoran, koji je tada okupljao poslovnu elitu i odakle se pruža pogled na čitav Beograd, ali i deo Srbije, sada je nedostupan.
“Posle devedesetih godina, bilo je jedno vreme da ste mogli da uđete u taj restoran, što je trajalo do 1996. godine i sa manjim prekidima do 1999. godine i od tada zbog situacije u Geneksu, koji je tada otišao u stečaj niste mogli da odete gore i vidite kako to izgleda”, istakao je Anđelković.
Međutim, on je imao priliku da taj restoran vidi prošle godine.
“Interijer je u velikoj meri očuvan i moje mišljenje je da tu nisu potrebna neka velika finansijska sredstva da se taj restoran otvori. Mislim da je to više pitanje dobre volje, da se mi arhitekte, kao struka pokrenemo da se taj vidikovac otvori i za javnost. Mislim da bi to bilo korisno i za nas Beograđane, za naš grad, ali i za ljude koji rade u Geneksu. Imali bismo svi koristi”, zaključio je on.
Ova znamenitost već sama po sebi privlači pažnju turista, pogotovo jer je vidljiva odmah sa beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, a njen potencijal kao turističke atrakcije ogleda se upravo u vidikovcu iz restorana.
