Jedan od najpopularnijih crnogorskih fudbalera, Zoran Batrović, veruje da reprezentacije Srbije i Bosne i Hercegovine mogu da se pridruže Hrvatskoj na završnom turniru Evropskog prvenstva 2021. godine.
U razgovoru za Anadolu Agency (AA), bivši fudbaler Partizana govorio je i o nekim detaljima koji su svojevremeno izazvali medijske potrese u jugoslovenskom fudbalu.
„Smatram da Srbija ima daleko veći potencijal u odnosu na rezultate koje postiže u poslednje vreme. Morali su pre baraža da reše svoju sudbinu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, ali mislim da i dalje imaju realne šanse da se plasiraju među 24 najbolje selekcije na kontinentu. Slično je i sa Bosnom i Hercegovinom, mada mi se čini da su oni imali problem sa nedostatkom pravog autoriteta u reprezentaciji. Nešto tu nije štimalo i zato je dolazak Duška Bajevića pravi potez“, smatra Batrović.
Crna Gora je uz Sloveniju, jedina zemlja iz regiona koja ne može da računa na eventualno učešće na najvećoj smotri evropskog fudbala.
„Siguran sam da i Faruk Hadžibegić poseduje neophodno iskustvo da iz ove generacije Crne Gore izvuče maksimum. Nažalost, nema tu mnogo kvalitetnog materijala na raspolaganju. Jovetić i Savić su dostigli zenit u karijeri, a među mlađima ne vidim igrače koji bi mogli da nastave njihovim stopama. U principu, to je to, maksimalan domet. Nisam ni očekivao neki veliki podvig u prethodnom ciklusu kvalifikacija, što ne znači da treba da se predamo i da dignemo ruke od Svetskog prvenstva u Kataru. Iznenađenja su uvek moguća“, istakao je Batrović.
Batrović sa posebnom pažnjom prati dešavanja u podgoričkoj Budućnosti, klubu koji mu je posle Sutjeske i Jedinstva, bio odskočna daska u karijeri.
„Bili su u jednom periodu u velikoj krizi. Sada su malo konsolidovali redove i preuzeli primat u crnogorskom prvenstvu. Sećam se jednog razgovora sa Miodragom Mugošom, u vreme dok je bio na funkciji čelnika kluba. Sedeli smo u jednom budvanskom kafiću i pitao me je imam li objašnjenje za sve to što se dešava sa Budućnošću. Uvek najbolji tim, najbolji uslovi, a nikako da se domognu šampionske titule. Odgovorio sam mu najiskrenije, Budućnost ne da treba da bude prva, nego svake sezone mora da beži 15 do 20 bodova drugoplasiranoj ekipi. I jedini razlog zapto to nije tako, jeste činjenica da u klubu svako gleda svoj lični interes. Vidim da su se sada dozvali pameti i drago mi je da ih vidim na vrhu tabele“, rekao je Batrović.
Veljko Batrović je odavno krenuo očevim stopama, ali nikako da dobije pravu šansu i da dokaže da iver ne pada daleko od klade.
„Fudbalski se afirmisao u Viđevu iz Lođa za koji je nastupao pune tri godine i bio jedan od najstandardnijih igrača. Posle je igrao za slovenačke klubove Zavrč, Domžale i Krško, da bi prošle sezone bio ubedljivo najbolji igrač Etara iz Velikog Trnova. Balakov mu je bio trener. Nenad Lalatović se prosto zaljubio u njega i nije se smirio dok ga nije doveo u Radnički iz Niša. Ali, šta ti je sudbina, čim je Veljko stigao na Čair, Lalatović je napustio Radnički. Stigao je Kosanović koji mu nije dao pravu šansu, pretpostavljam iz nekog revanšizma. Sada je u Septemvriju iz Sofije, prvi su u Drugoj ligi i pre ove frke sa koronom imao je sjajnu ponudu Slavije iz Sofije“, kazao je Batrović.
Tokom igračke karijere, Batrović je sarađivao sa mnogim poznatim stručnjacima, ali je Fuad Muzurović jedan od onih koji je na njega ostavio poseban utisak.
„Mnogo sam ga cenio i kao čoveka i kao stručnjaka. Sećam se dogodovštine sa Vokrijem, veče uoči utakmice sa Olimpijom. Fuad se vratio kasno u hotel ‘Grand’, negde oko 3 sata posle ponoći i čim je ušao u hol, recepcioner mu je pogledom pokazao da se spusti dole u bar. Fuad je sišao i zatekao urnebesnu scenu – Fadilj i ja spavamo za stolom. Zemljo, otvori se i progutaj me. Bukvalno sam na to pomislio. Bilo me strašno sramota. Čovek nas je probudio i obratio nam se najnormalnijim tonom ‘momci, hoćete li da vam donesem nešto za doručak’”, pričao je Batrović.
Sutradan, Olimpija povede sa 1:0, a Batrović gleda samo u Muzurovića.
„Grizla me savest, zašto da izgubimo zbog našeg nestašluka. Bio sam spreman da izginem na terenu, samo da se iskupim i opravdam pred tim čovekom. I namesti se u finišu meča, ja izjednačim, a Vokri postigne pobedonosni gol. Ne mogu da vam opišem koliko sam bio srećan. To mi je jedna od najdražih pobeda u karijeri“, prisetio se Batrović.
Bili su to slavni dani prištinskog fudbala, a na klupi su se smenjivala renomirana trenerska imena.
„Ode Đora, dođe Ćiro Blažević. Pravo iz Švajcarske. A znate i sami šta je Ćiro u to vreme značio u jugoslovenskom fudbalu. Pogotovo posle titule sa Dinamom. Neverovatan motivator. Kod Đore trening dva i po sata, kod Ćire 40 minuta. Mi mislimo zagrevanje, a on kaže ‘gotovo’. Svašta mu je padalo na pamet. Delio je karanfile publici pre utakmice, poklanjao satove sa Titovim likom, dovodio Terezu Kesoviju da izvede početni udarac… Navijači su ga voleli više nego mene i Vokrija. Družio se sa mojim ocem, imali su gore na 13. spratu svoju rezidenciju. Našla se dva boema, tamo su im i ženske dolazile. Jednom sam ih zatekao na delu, pa su me potjerali, kažu ‘hajde mali, beži na spavanje’“, govorio je Batrović.
Batrović nije zakačio čuveno ”Šajberovo kolo” i skandalozni preokret na utakmici Priština – Čelik.
„Bio sam u vojsci. Ali sam zato igrao onu utakmicu protiv Sarajeva, kada je Murići slomio nogu Bobanu Božoviću. Sezonu pre toga je bilo ‘dva za dva’. Vokri i ja nismo putovali na Koševo, jer se znalo da Sarajevo dobija utakmicu. Oni nas uhvate i napune nam mrežu. Nekorektno. Ne sećam se tačno, 5:1 ili 6:1, tako nešto. E zato je posle u Prištini bilo na nož“, otkrio je Zoran Batrović čudna dešavanja sa utakmice Priština – Sarajevo iz 80-ih godina prošlog veka.
